Započela sezona kiselih krastavaca

AUTOR: IVAN ZIDAREVIĆ/AUTOGRAF

U naponu nam je nova turistička sezona. To su oni meseci u godini kada imamo najmanji broj nezaposlenih jer nam je pola Slavonije na moru radeći preko dana u uslužnim delatnostima, kupajući se ko vampiri isključivo noću, i psujući strane jezike naroda koji nam ostavlja nikada dovoljno para za nekoliko dana na betonizovanoj i sve više devastiranoj obali.

Naša privreda primarno zavisi od turizma i bogom danog mora koje i pored dugačke obale nije dostupno domicilnom stanovništvu. Prosečan državljanin, mediji bi preneli Hrvat, nema para da provede deset dana na svom Jadranu, niko tu nije svoj na svome, osim ako ne bude sezonac ili podigne nenamenski papreni kredit koji će da ga samo jednom neisplaćenom platom deli od ambisa siromaštva.

Mi se turizmom, kao ozbiljnom granom privrede, bavimo sezonski, često moleći se bogu za lepo vreme bez kiše, bez puno ulaganja, ali sa grandioznim očekivanjima.

banner

Nešto slično kako postupamo i u poljoprivredi. Ništa zečji nasipi u odbrani od poplava, tada se spašavaju životi ljudi, životinja i imovina, dok nam je protivgradna odbrana sinonim za socijalizam od koga mi begamo ko đavo od krsta. Na kraju se sve svede na gledanje u nebo, bez adekvatne zaštite za oči, i dodatnih lupanja crkvenih zvona da nas zaobiđu prirodne nepogode.

U korist nam ide globalno zagrevanje jer se sezona požuruje u ono šta je pre bila predsezona, a sve se to onda prolongira i na podsezonu. Drugim rečima, frustracije lokalnih ljudi na morskoj obali rastu proporcionalno prihodima koji im se slivaju u džepove iznajmljujući budžake i ćumeze koji su topografski na moru, ali su od mora udaljeni sasvim dovoljno da se pešice, svakim danom gore-dole, gubi do tri kilograma u deset dana do i od plaže.

Muka živa!

Dok sačekamo da zaradimo na svakom pogledu krajolika, kapi popišanog mora ili u marketu kupljene i posle u restoranu zapečene pice, kečap i kačkavalj se naplaćuju ekstra, nije naodmet ponoviti da je važno čuvati se sunčevog UVA/UVB zračenja i prevenisati pojavu melanoma. U svetu se pojavljuje, kao duh iz boce, nekakva negacija zaštite kože od štetnog sunčevog zračenja koje bi da nema atmosfere momentalno poubijalo sve živo na Zemlji.

Ovo je još jedan u nizu pokreta što dezavuiše napaćene ljude širom sveta, upakovan u formu ezoterije sa stalnim osećajem tako neizostavne paranoje, koji je svoj potencijal dobio za vreme i nakon globalne krize sa COVID-19 pandemijom. Čini se da su se svi živi zaverenici, online zeloti koji ugibaju nestankom struje ili interneta, udružili kako bi vršili diseminaciju svojih sumanutih ideja bez ikakve kontrole i kvalitetne cenzure.

I ovo je porazni pokazatelj (ne)poznavanja živog sveta u kojem svi zajedno, nažalost, pokušavamo što bogatije i duže da živimo. Da je to tako vidimo i po konstantnom iscrpljivanju Zemljinih resursa, koji imaju ograničene rezerve, kako bismo zaradili nečije tuđe pare, uvećali njegovo i ovako basnoslovno bogato carstvo i omogućili mu da drži kapitalistički monopol protivan pravu na jednakost.

Sigurno je i da ulazimo u sezonu ”kiselih krastavaca”. U pitanju je fenomen odsustva bilo kakvih političkih, društvenih i kulturnih zbivanja (posebno nakon povratka naših vatrenih) što medijima omogućava da se dodatno bave trivijalnim momentima, žuto ka žućem, u ovoj našoj zapuštenoj prokletoj avliji.

To su oni meseci u godini kada više nego inače čitamo ko je koga prevario i ostavio, kojoj od žena su na plaži ”ispale sise”, ko je kome koliko stavio u kovertu na svadbi i ko gde letuje (uz aneks ko je šta pojeo i koliko je to platio). Sve je to deo našeg egzibicionizma koji je duboko ukorenjen u naš mentalitet i koga se kod drugih stidimo, a kod nas samih ga negiramo odričući se da tako nešto i postoji.

Često građani, oni koji prvi klikaju na senzacionalizam, tračeve i niske strasti, negodovanjem problematizuju ko su ti i takvi novinari koji nam ovo plasiraju i nameću, a sve sa nesvesnim delom da su upravo oni, čitaoci, gledaoci i slušatelji, ti koji iznova potvrđuju da se tako nešto u javnom prostoru i traži. Ona četiri letnja S (Sun, Sea, Sand and Sex)! Svaka sličnost sa ”srpska” četiri S je slučajna i netačna jer se radi o četiri ognjila, a ne četiri slova S na grbu Republike Srbije.

Naša lepa obala, ona na kojoj se sporadično zabranjuju gostovanja estradnih umetnika iz komšijske Srbije, a čije pesme mnogi znaju, sasvim je dovoljno dugačka da primi sve i svakoga bez da se propituje ko je odakle došao i ko je čiji sin.

Upravo je ovo delegiranje, lepljenje etiketa i epiteta, ljudima o kojima ništa i ne znamo kroz tuđe iskustvo i traume jedan veliki kamen oko naših vratova koji nas davi i potapa u tom istom Jadranu.

Društvo se svih ovih godina bori sa ličnim frustracijama koje se ne priznaju, poput porodičnog PTSP-ja, te nas onemogućavaju da krenemo dalje i izbavimo se iz međa najgorih trenutaka naše istorije. Čini se da nas danas više određuju uloge naših dedova (babe nikome nisu bitne) u vremenu dvadesetog veka nego onoga šta mi činimo danas i ko smo mi u današnjem vremenu.

Dok proklinjemo seme i pleme holandskog sudije, policajca, koji nas je ”opljačkao” u utakmici protiv Italije, želeći mu sve najgore do kolena sedmog, naoružajmo se barbituratima, koje u Hercegovini kupujem bez recepta, kako bismo i ovo letovanje proveli u (ne)mirnoj koegzistenciji sa drugima koji su se okuražili da letuju na ”našoj” obali.

Čuvajte se sunčevog zračenja i adekvatno se hidrirajte!

Možda će vas zanimati

Ostavi komentar

O nama

Mi smo mala ali sposobna ekipa mladih ljudi (spremnih za dobar humor, nespremnih za crnilo svakodnevnih vijesti),  spremni promijeniti vaše mišljenje o vijestima i kako bi one trebale izgledati, nismo politički opredijeljeni a ni uhljebljeni stoga dva puta i zaključite da smo ipak svoji.

Postojimo svega nekoliko mjeseci no to ne znači da nećemo još dugo, mi ćemo se truditi da vas intrigiramo, a Vi nas samo pratite i gledajte kako možebitno rastemo.

@2024 – Dizajn i marketing  by TEHNO ADAM

-
00:00
00:00
Update Required Flash plugin
-
00:00
00:00