Gledam kroz pozor i mislim si e da mi je van. Nakon dobrih par minuta fiktivnog vani s mene se cjedi znoj. Park Cvjetna dobrodošlica” izgleda kao da se dobro sasušio ili da ga ne netko umotao i popušio. Mirišem se ispod ruke i ošamutio me vlastiti miris. O prekrasnog li toplotnog udara.
Roda
Naša prekrasno papirnato plišana roda odparkirala se sa svog ishodišta i nema je, pa nema. Ma nek ide u onu stvar! Okupan vlastitim znojem kroz prozor hodnika mog četvrtog kata uskraćujem si pogled i povlačim se u toplinu bivstvovanja u vlastitom klimatiziranom domu.
Ae još malo mi treba da upalim Laudato TV, ali ipak nije toliko vruće. Nema veze što mi je hodnik skoro i na nebu i zemlji četvrtog kata, bez dizala. Levitiram i na nebu i na zemlji. Zašto ne ideš na kavu? Pijem samo vodu i to kao deva kad se poji. Nego jel netko i rodu popušio? Deve potroše 50% popijene vode na znojenje, kao i ja. Evolucija čini čuda od majmuna pa do deve, pa Adama i Eve, sve do nas prokuhanih homosapiensa.
Silazak
Kao pasionirani sakupljač dijagnoza uslijed smrdanosti/ krepanosti sive mase želim van. A ti Gospe malo je prevruće mi za četiri kata gore dolje. Odem hrabro kat ispod i pozvonim. Pravim se lud znajući da su susjedi u staračkom domu. Da idem do njih?
Invalidnost
Svakog dana je nabijam na onu stvar da budem prost, a to nisam nikad. Osobe s invaliditetom zatočenici su doma svog, volju imamo, ali pokret nemamo. Biti u četiri zida nije prekokrasno, a još manje bi bilo prekrasno rizikovati izlaskom . Bum, bum tras, trauma mislim da bi već bilo na stepenicama. Nemamo ni izbor, realnost je geto. Naravno svi kuhaju, a mi kao čvarci bez miješanja( besplatna lipsukcija). Možda bi i mogao van sa svoja dva moždana.
Drugi prozor
Ju hu, imam još jedan prozor s predivnim pogledom s visine. Ah, ebaji ga. Izgleda da je ovo Pripyat. Gle Presofleks, pardon kineska trgovina, pardon autobusni kolodvor broj dva ili tri. Priroda ga polako uzima sebi, papa ga. Parkiralište ili prašuma u centru grada. Za prašumu i propadanje trenutno je 1:0, ali bit će hendikep. Uostalom to je nečije, čije? Nemam pojma, ali mislim da priroda nacionalizira Presofleks. Naravno na strani sam prirode, kontra betona.
CMC festival
Boris Novković, Chosque, Mejaši, Vigor i Željko Bebek. Išao bi , ali s kantom leda bi se hladio kao Jean-Claude Van Damme u Univerzalnom vojniku. Joj još će biti Opća opasnost koju toliko volim da nisam nikad bio na koncertu, a volio bih. Zadnji na kojem sam bio je Zdravko Čolić. Iako ga uopće ne slušam i ni grudnjakom ga nisam gađao. Odličan je bio koncert, ali to je bilo prije više od deset godina. E sad kad mi netko kaže da slabo izlazim. Joža Manolić da je svakih pet godina života otišao na jedan koncert već bi mu ponestalo grupa.
NLO
Napokon sam shvatio park Cvjetna dobrodošlica je pustinja i sletište za NLO. Naravno Brodske vlasti šute o tome, a znaju. Čuvajte se ovih vrućina i zbog nas iz geta koji ne možemo van. Ne sekirajte se proći će i toplotni udar i nastupiti ledeno doba.
[modula id=”3736″]
Autor: Vanja Krnić
Fotografije: K. J. A+
